О ВЕРОВАЊУ ВАН ЦРКВЕ
одговори духовника на недоумице савремених хришћана

• Да ли је за верујућег човека обавезно да се држи различитих црквених ˝форmалности˝?
  Зашто се не може веровати у Христа а да се при томе црква не посећује?
  

Друкчије речено, да ли је могуће једноставно веровати у Христа, а да се при том не припада Цркви? У принципу, могуће је. Тако, на пример, чине демони. Демони верују и дрхте-каже Свето Писмо. Они наравноне припадају Цркви и не држе се ˝различитих црквених форалности˝. Али то су демони. Друго је верујући човек који тежи спасењу и зна да је спасење могуће само у Христу и да нема другог Имена под небом данога људима којим би се могли спасити (Дап.4,12). И ко не буде пребивао у Христу, избациће се напоље као лоза, и осушиће се (Ји, 15,6).

Но, кога и како спасава Христос, будући да је сам глава цркве, коју Свето Писмо назива Његовим Телом? Христос је –Спаситељ тела(Еф.5,23).Он спасава не просто појединачног човека, него оног човека који припада том телу, тј.Цркви Христовој, и у оној мери у којој човек том телу припада. Нико да вас не обмањује тобожњом побожношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видео, и узалуд се надимајући телесним умом својим, а не држећи се главе из које је све тело помоћу заглавака и свеза састављено, да расте растом Божијим (Кол.2,18-19). О неопходности пребивања у јединству са Христом као са главом Цркве говоре све слике Новог Завета: лоза и гране, пастир и једно стадо, камен и грађевина која се на њему подиже.

Човеково спасење је једноставно немогуће без учешћа у животу Цркве, без учешћа у Светим Тајнама, а понајвише у Светој Тајни Причешћа. Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан (Ји.6, 53-54). Свете Тајне посредствомкојих смо позвани да се сједињујемо са Христом могуће су наравно само у Цркви.

На граници 19-20 .векаЛав толстој је упорно тврдио да је могуће веровати у Бога а не припадати Цркви. Колико је само снаге и времена утрошио да би то докаѕао. И шта је то донело Толстоју? Усамљеност, противљење (бунт), пометеност душе, стална колебања (прочитај његову Исповест) и чудни , трагични крај живота, који је довео под сумњу читаво његово учење. (Године 1910.Толстој је из Јасне Пољане отпутовао за Оптину Пустињу /познати руски манастир/. Дошавши до врат скита старца амвросија, он је дуго шетао поред ограде, али се ипак није решио да уђе унутра. Касније је са станице Астапово, већ на самрти, послао телеграм у Оптину са молбом старцу Јосифу да доже до њега. Када је старац Варсануфије, који је пошао уместо Јосифа, стигао у Астапово, Толстојево окружење, на челу са Чертковим, није пустило старца да приступи самртнику. До Толстоја нису пустили ни његову жену, Софију Андрејевну). Зауставимо се и замислимо над судбином човека који је пожелео да се спасе изван Цркве, човека који је устао против, како ви кажете ˝различитих црквених форалности˝, и на крају је дошао до порицања Цркве.

˝Без Цркве нема спасења˝- тако  се зове једно од богословских дела свештеномученика Илариона, архиепископа Верејског. Ову књигу увек можете наћи код нас у манастиру. Ако заиста искрено тражите спасење- а не просто веру која ни на шта не обавезује, као признање о постојању Христа- онда нећете остати равнодушни и обавезно ћете прочитати то дело. Тада ћете схватити да Христос и јеванђеље изван Цркве (на пример Га-Ноцри М.Булгакова, или Христос режисера Мартина Скорцезеа из филма Последње Христово искушење, или Толстојево Јеванђеље или било које протестантско исповедање)-уопште не представљају Јеванђеље Цркве, да то уопште није Јеванђеље Христа Спаситеља.

У каквог Христа хоћете да верујете: У онога Који је Глава Цркве коју је Сам основао, или у онаквога каквим га види свет и пали човек?

КЊИГА ДУХОВНИХ САВЕТА
одговори духовника на недоумице савремених хришћана,Образ светачки, Београд 2004.
Православна мисионарска школа при храму св.Александра Невског у Београду